Intervencija zasnovana na muzici i pokretu obuhvata namensku terapiju koja za intervenciju koristi odgovor tela na muziku i upotrebu dečijih udaraljki. Kroz pokret deca mogu da osete, oponašaju i izraze muziku na način, i u meri, u kojoj to njima prija. Dete se uz muziku može lakše izraziti i uspostaviti interakciju sa roditeljem ili terapeutom.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem. To je neurobiološki proces koji organizuje senzorne osećaje iz sopstvenog tela i okoline i omogućava da se telo efikasno koristi u okruženju.
Pročitaj višeZašto je moje dete nespretno? Hoda po ravnom, saplete se o svoja stopala i padne. Kad mu bacim loptu ne može da je uhvati ili mu ispada iz ruku. Jako voli sladoled, ali uvek ga ispusti pre nego što pojede, a onda se ljuti. Mislim da nikada neće naučiti da vozi bicikl, pokušavali smo puno puta ali svaki put padne. Stalno nešto povređuje bilo da je kod kuće ili u školi…ovo su česta pitanja i komentari roditelja dece sa dispraksijom. Problemi u koordinaciji utiču na aspekte svakodnevnog života kao što su pranje zuba, oblačenje, priprema hrane, obavljanje kućnih poslova.
Pročitaj višeIgra omogućava detetu da organizuje svoje misli, osećanja i veštine dok otkriva nešto novo i dobija osećaj pripadnosti. To je važna aktivnost za samoregulaciju deteta. Pomaže mu da integriše spoljašnji i unutrašnji svet. Dete je samo inicira i postavlja pravila igre. Slobodna igra se izvodi zbog unutrašnjeg zadovoljsta, bez spoljašnje nagrade i nema svoj cilj. Ne postoji ograničenje realnošću jer dete vodi igru uz ekspresiju emocija, fantaziju i imaginaciju.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema koja nam omogućava da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem.
Uredna obrada senzornih informacija dešava se bez napora i svesnog razmišljanja. Senzorni unos prožima naš svakodnevni život. To je način kako razumemo svet i komuniciramo sa njim, učimo nove veštine, deca se igraju, uče u školi, odrasli rade na poslu, brinemo o sebi.
Propriocepcija, jedan od osam senzornih sistema pomaže nam da imamo svest o tome gde se nalazimo u odnosu na okruženje. Receptori u našim mišićima, tetivama, zglobovima i drugim vezivnim tkivima daju informacije neophodne mozgu za koordinaciju pokreta krupne i fine motorike. Bez proprioceptivnog osećaja ne bi smo znali gde se nalaze različiti delovi našeg tela kada ne gledamo direktno u svaki od njih.
Pročitaj višeOd momenta kada prohodaju pa do polaska u školu za decu je najprirodnije stanje – kretanje. Usavršavajući hod dete uči da se penje, trči održavajući ravnotežu, istovremeno nosi stvari, baca ih i hvata. Kada savlada senzomotorne veštine pojedinačno, počinje da ih kombinuje, ponavljanjem i usavršavanjem vremenom dete nauči da preskače konopac, da skače u dalj i u vis, da pleše, vozi rolere, pliva, skače u vodu, vozi bicikl.
Pročitaj višeDirektan, individualizovan senzorno-integrativan tretman je baziran na pretpostavci da određeno senzorno iskustvo može da vodi ka promenama u ponašanju, što je roditeljima često i najvažnije.
Pročitaj višePoremećaj regulacije kod beba i male dece podrazumeva i poseban obrazac ponašanja i teškoće u povezivanju senzornih, senzomotornih procesiranja. Detetove teškoće su u direktnoj vezi sa njegovom sposobnošću da upravlja smirenošću, stanjem pobuđenosti ili emocionalno pozitivnim stanjem. U osnovi su fiziološki, senzorni, motorni, afektivni ili procesi koji se tiču detetove pažnje, a koji remete detetovo ponašanje.
Pročitaj višeDuboki pritisak koji se stvara u telu bebe dok je čvrsto drže u rukama ili umotavanje u ćebence, može da pomogne u smirivanju prestimulisane bebe. Jer bebin plač često govori da su njene granice prekoračene.
Pročitaj više