Svako dete je jedninstveno na svom rođenju ali njegova genetika ne određuje kako će se razviti, već interakcija sa okruženjem.
Pročitaj višeNakon rođenja najaktivniji delovi mozga su oni koji omogućavaju preživljavanje, zaduženi za disanje, rad srca I reflekse I pod kontrolom su moždanog stable, dok u višim delovima mozga prvo sazreva motoričko, zatim senzorno područje I na kraju asocijativno.
Prvi znaci reagovanja na senzorne signale vide se u nizu refleksa koji podstiču razvoj deteta dok ne dostigne stepen voljne kontrole nad specifičnom funkcijom tokom prve tri I po godine života.
Pročitaj višeRazvoj mozga još intrauterino omogućava bebi da koristi šaku, na ultra zvuku možemo da vidimo kako još u maminom stomaku sisa palac I dodiruje svoje lice. Još tada možemo da predvidimo kako će se odvijati razvoj kasnije. Veliki broj istraživanja u oblasti neuronauke dokazuje da je razvoj funkcije šake u direktnoj vezi sa razvojem inteligencije. […]
Pročitaj višeIntervencija zasnovana na muzici i pokretu obuhvata namensku terapiju koja za intervenciju koristi odgovor tela na muziku i upotrebu dečijih udaraljki. Kroz pokret deca mogu da osete, oponašaju i izraze muziku na način, i u meri, u kojoj to njima prija. Dete se uz muziku može lakše izraziti i uspostaviti interakciju sa roditeljem ili terapeutom.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem. To je neurobiološki proces koji organizuje senzorne osećaje iz sopstvenog tela i okoline i omogućava da se telo efikasno koristi u okruženju.
Pročitaj višeZašto je moje dete nespretno? Hoda po ravnom, saplete se o svoja stopala i padne. Kad mu bacim loptu ne može da je uhvati ili mu ispada iz ruku. Jako voli sladoled, ali uvek ga ispusti pre nego što pojede, a onda se ljuti. Mislim da nikada neće naučiti da vozi bicikl, pokušavali smo puno puta ali svaki put padne. Stalno nešto povređuje bilo da je kod kuće ili u školi…ovo su česta pitanja i komentari roditelja dece sa dispraksijom. Problemi u koordinaciji utiču na aspekte svakodnevnog života kao što su pranje zuba, oblačenje, priprema hrane, obavljanje kućnih poslova.
Pročitaj višeIgra omogućava detetu da organizuje svoje misli, osećanja i veštine dok otkriva nešto novo i dobija osećaj pripadnosti. To je važna aktivnost za samoregulaciju deteta. Pomaže mu da integriše spoljašnji i unutrašnji svet. Dete je samo inicira i postavlja pravila igre. Slobodna igra se izvodi zbog unutrašnjeg zadovoljsta, bez spoljašnje nagrade i nema svoj cilj. Ne postoji ograničenje realnošću jer dete vodi igru uz ekspresiju emocija, fantaziju i imaginaciju.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema koja nam omogućava da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem.
Uredna obrada senzornih informacija dešava se bez napora i svesnog razmišljanja. Senzorni unos prožima naš svakodnevni život. To je način kako razumemo svet i komuniciramo sa njim, učimo nove veštine, deca se igraju, uče u školi, odrasli rade na poslu, brinemo o sebi.
Propriocepcija, jedan od osam senzornih sistema pomaže nam da imamo svest o tome gde se nalazimo u odnosu na okruženje. Receptori u našim mišićima, tetivama, zglobovima i drugim vezivnim tkivima daju informacije neophodne mozgu za koordinaciju pokreta krupne i fine motorike. Bez proprioceptivnog osećaja ne bi smo znali gde se nalaze različiti delovi našeg tela kada ne gledamo direktno u svaki od njih.
Pročitaj višeOd momenta kada prohodaju pa do polaska u školu za decu je najprirodnije stanje – kretanje. Usavršavajući hod dete uči da se penje, trči održavajući ravnotežu, istovremeno nosi stvari, baca ih i hvata. Kada savlada senzomotorne veštine pojedinačno, počinje da ih kombinuje, ponavljanjem i usavršavanjem vremenom dete nauči da preskače konopac, da skače u dalj i u vis, da pleše, vozi rolere, pliva, skače u vodu, vozi bicikl.
Pročitaj više