RAZVOJ ČULA – INTRAUTERINO

Ljudi su jedina vrsta kod koje su svi čulni sistemi u stanju da funkcionišu pre rođenja. Nezrelo nervno tkivo funkcioniše pre nego što se formiraju receptori na nervnim završecima, pre no što se mijelinizacija završi.

Tokom intrauterinog razvoja ne razvija se samo struktura čulnih organa već i njihova funkcija, u početku je jednostavna ali vremenom postaje sve kompleksnija. To “Buđenje čulnih organa” zavisi od razvojne faze mozga, dok neprekidan priliv čulnih informacija koje se stalno menjaju, stimulišu razvoj mozga. Ovo uzajamno delovanje jasno pokazuje koliko je za ukupan razvoj važna razmena između onoga što je unutra i što je spolja, između fetusa i okruženja (materice) gde čulni organi imaju ključnu ulogu.

Očigledno je da stimulacija ima važnu ulogu u sazrevanju čulnih organa. Uočeno je da se sazrevanje odvija ubrzano ili usporeno, shodno povećanju ili smanjenju stimulacije.

Razvoj čula

U razvoju ljudskog bića utvrđen je određeni vremenski redosled početka funkcionisanja čulnih organa i sistema. Bazu predstavlja taktilni sistem, receptori smešteni u koži koji reaguju na pritisak, pokret, bol I toplo-hladno. Prvo se javlja osetljivost oko usta, oko 5 meseca se preko kože prenosi na čitavom telu.

Nakon taktilnog se razvija vestibularni (čulo ravnoteže) sa ciljem utvrđivanja položaja tela u prostoru, zatim auditivni (čulo sluha) i čulo ukusa od šestog, dok se vidni sistem uključuje od sedmog meseca trudnoće.

Istraživači su zaključili da još intrauterino dolazi do razvoja svih centara centralnog nervnog sistema i mozga odgovornih za primanje draži, svega što je potrebno za integraciju draži primljenih iz spoljašnjeg sveta.

U funkcionisanju čulnih organa zapažaju se prvo reakcije orijentacije, a zatim diskriminacije (razlikovanja), organizam prvo reaguje globalno a zatim specifično.

Čulo dodira / taktilni sistem

Koža predstavlja omotač koji nas odvaja od naše okoline i istovremeno omogućava kontakt sa njom. Preko kože se upoznajemo sa svetom. Buduće majke svedoče o tome da kada je to god moguće bebe u stomaku pokušavaju da proizvedu situacije koje su im prijatne i izbegnu one koje to nisu.

Reakcije orijentacije

Intrauterino se razvija osećaj za prostor i vreme, fetus vremenom uči kako da se u njemu orijentiše.

Između 90 i 120  dana počinju da se javljaju tzv. refleksi ispravljanja („Righting reflex“), kada fetus pokušava da održava glavu u ravnoteži. Uskoro počinje da eksperimentiše sa ravnotežom (vestibularni sistem), držanjem tela i tonusom (stanje aktivnosti musculature) u plodovoj vodi, u stanju relativnog odsustva zemljine teže, “pramodelu spoljne sredine”.

U petom mesecu trudnoće fetus se prevrće, igra se pupčanom vrpcom, pije plodovu vodu ili sisa palace. Ove aktivnosti predstavljaju interakciju sa okruženjem, što pokazuje navikavanje na okruženje.

U trećem tromesečju kada već funkcionišu čulni organi i motorika, opaža svet vrlo diferencirano i na više nivoa: opipava ga, sluša i proba ukus, u stanju je i čak da ga gleda, da se seća opaženog.

Uterus predstavlja odraz duševnog stanja majke. Već ovde nastaje osnovni model interakcije I komunikacije sa sredinom i socijalnom situacijom. Time nastaje biohemijska, empatička i neverbalna osnova za razvoj govora.

Razvoj čula sluha – praritmovi

Uvo je kao organ čula sluha već od 6 meseca trudnoće potpuno oformljeno i sposobno za svoju funkciju. ali i pre toga, još od 4 meseca uvo opaža šumove uterusa zajedno sa ritmom pokreta, pre svega otkucaje majčinog srca i njihovu ritmičku akustiku.

Od 6 meseci beba u stomaku oseća kako njena majka govori, kako radi njen želudac, kako jede i pije, prima sve šumove koji dolaze iz njenog sveta. Čuje svađu, viku braće i sestara, govor, muziku sa Tv-a, saobraćajnu buku… Jaka buka u blizini stomaka takođe će izazvati trzaj, ukoliko je blaga buka okrenuće se ka njoj.

Kada se izlaže stimulansima dok je u pasivnom stanju nalik snu, odgovori su manje predvidivi, više odbrambeni, a fetus se na njih brže habituira. Ove različite odgovore na spoljne stimulanse majka može opažati kao signale. Ako se ti signali poklapaju sa njenim odgovorima, oni mogu inicirati sinhronost između majke i deteta.

Sa oko šest meseci fetus je u stanju da odgovori na auditivnu stimulaciju. Potvrđeno je da se u ovom periodu ritam njegovog srca menja u zavisnosti od zvučne stimulacije.

Čulo vida

Počinje da funkcioniše u majčinoj utrobi kao poslednje od svih čula. Nekada se smatralo da dete po rođenju nije u stanju da išta vidi. Oči deteta primaju sliku ali mozak tek treba da nauči da prenosi viđeno i da razume šta oko saopštava. Oči po rođenju nemaju odmah oštrinu vida naročito za udaljene predmete.

Vidni sistem počinje da funkcioniše još od 7 meseca trudnoće. Uslovi unutar materice nisu pogodni za uvežbavanje gledanja, ali najkasnije od 16 nedelje fetus može da primeti kada se majka sunča.

Kada se jako svetlo usmeri na stomak majke u nivou na kojem fetus može da ga vidi, on će se naglo pokrenuti. Ako se na isti položaj usmeri slabije svetlo, fetus će se aktivno ali bez trzaja okrenuti ka njemu.

Dokazano je sposobnost opažanja još nerođenog deteta u pogledu dodira, sluha, ukusa i sposobnosti gledanja, što se tiče mirisa za sada postoje pretpostavke. S obzirom da sposobnost opažanja prethodi psihičkim funkcijama, možemo da govorimo o pretečama funkcija duše i tela.

Neposredno po rođenju bebe nepogrešivo prepoznaju glas svoje majke što je očekivano jer su se na njen glas postepeno navikavale i zato ih umiruje upravo taj glas.

Poremećeni ritam u majčinoj utrobi kod deteta izaziva napetost, ako to potraje može doneti trajnu štetu.

Osećaj za vreme

Fetus poseduje osećaj koji je sličan našem osećaju za vreme, što se vidi po navikama buđenja koje imaju po rođenju koje se poklapa sa vremenom kada su se budile majke tokom trudnoće.

Ukus

Neposredno po rođenu novorođenče je u stanju da odmah pronađe majčine grudi i počne da sisa što znači da je ovo već uvežbavalo još u stomaku jer akt sisanja predstavlja čitav niz kompleksnih ciljanih pokreta. Fetus aktivno pokušava da neprijatne situacije (glad, žeđ) pretvori u prijatne gutanjem plodove vode. Kada je u stanju stresa guta veće količine plodove vode što neki istraživači povezuju sa kasnijim “frustrirajućim prežderavanjem”.

Činjenica da fetus guta plodovu vodu poslužila je kao polazna tačka za ispitivanje “gurmanske istančanosti” još nerođenog deteta. To potkrepljuje broj gustativnih pupoljaka kod fetusa koji je veći nego kod deteta i odrasle osobe. Utvrđeno je da dodavanjem gorkih materija (kinin) drastično se  smanjio unos plodove vode, dok je nakon dodavanjem slatkih pio više nego uobičajeno.

Deo pripreme za sisanje je i sisanje palca ili prsta na ruci ili nozi još intrauterino.

U poslednjem tromesečju postoje diskretno izazvani odgovori fetalnog korteksa, koji se mogu meriti neinvazivnim tehnikama (odgovori na zvuk, dodir i vizuelne stimulanse). Posmatranje da li je fetus u stanju da se habituira na ovo jedan je od načina da se izmere stanja dobrobiti fetusa.

Obrasci reagovanja fetusa su oblikovani i pripremljeni za „odgovarajuće“ ključeve posle rođenja.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut

Napiši komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.