Od stisnute pesnice do pravilnog držanja olovke – RAZVOJ FUNKCIJE ŠAKE

Razvoj mozga još intrauterino omogućava bebi da koristi šaku, na ultra zvuku možemo da vidimo kako još u maminom stomaku sisa palac I dodiruje svoje lice. Još tada možemo da predvidimo kako će se odvijati razvoj kasnije. Veliki broj istraživanja u oblasti neuronauke dokazuje da je razvoj funkcije šake u direktnoj vezi sa razvojem inteligencije.

Nakon rođenja beba ima refleksnih hvat, čvrsto stisne predmet ili prst koji joj stavimo na dlan.  U prvim mesecima života  pokreće čitavu ruku ali nema još uvek voljni hvat.

Između četvrtog I petog meseca beba će po prvi put svesno sa namerom uhvatiti ponuđenu igračku. Sa šest meseci će moći da prebaci igračku iz jedne ruke u drugu što je važna aktivnost za razvoj leve I desne hemisfere mozga.

Da bi beba razvijala svoje šake neophodno je da joj dajemo predmete koji će tome pomagati I sklonimo one koji ne služe svrsi. Time doprinesemo razvoju koncentracije I inteligencije deteta. Jer samo ako može nove informacije da poveže sa prethodnim znanjem dolaziće do novih otkrića.

Beba ispituje predmete prvo dodirom, stavljanjem u usta I na kraju vidom, posmatranjem I tako uči o svetu oko sebe. Manipulisanje predmetima omogućava razvoj koordinacije oko-ruka. Šaka se dalje razvija I dete ovladava nizom novih hvatova.  Ako se sve odvija optimalno do 18 meseci, rana faza razvoja šake I mozga je završena. Zbog nedovoljno vremena I nepoznavanja zakonitosti razvoja funkcija šake, ona se ne razvije u potpunosti I na pravi način.

Razvoj grafomotorne sposobnosti  započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu kada se jasno uočavaju problemi u razvoju ako postoje. Dete drži olovku sa godinu dana i oponaša šaranje po papiru. Knjige lista prvo tako što okreće po nekoliko listova odjednom da bi sa dve godine listalo list po list, kada počinje da drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom i oponaša povlačenje vertikalne linije. Sa dve  ipo godine rado se igra olovkom i papirom, povlači vertikale, horizontale i ume da precrta krug.

Pored aktivnosti koje su direktno usmerene na korišćenje olovke sve ostalo što dete  radi rukama doprinosi razvoju grafomotorike:

• hvatanje, držanje i ispuštanje predmeta
•  prebacivanje iz ruke u ruku, ređanje kocki
•  hvatanje sitnih predmeta čime se razvija pincetni hvat
•  držanje kašike i samostalno hranjenje, korišćenje viljuške
•  svlačenje i oblačenje odeće i obuće

Da bi dete razvilo sve funkcije ruke treba da ima odgovarajuću stimulaciju igračkama:

• hvata zvečku
• drži kocku i premešta iz ruke u ruku
• ubacuje sitne predmete u praznu kutiju
• na lutki kažiprstom pokazuje oko, nos, usta
• drži kašiku u ruci i jede
• povlači igračku na kanapu
• olovkom „crta“ po papiru
• drži čašu i pije vodu
• lista slikovnice
• mazi lutku ili medu
• kotrlja, hvata i baca loptu
• niže perle
• razvrstava geometrijske oblike
• otvara poklopac na kutiji
• navija igračku

U drugoj i trećoj godini dete treba da gradi razne konstrukcije, da „čita“knjige, koristi olovke, navija igračke. Treba da učestvuje što više u hranjenju, oblačenju, svlačenju, kupanju, jer tako razvija krupnu  i finu motoriku ruke i šake. Imitiranjem i uvežbavanjem veština dete povećava samostalnost  u igri i u realnim situacijama što učvršćuje njegovo samopouzdanje.

Sva deca  koja se pripremaju za školu ili su u nižim razredima dobro je da imaju pored pisanja što više aktivnosti koje podstiču razvoj grafomotorike:

• savijanje papira (pravljenje aviona, kapa) i seckanje makazama za papir sa zaobljenim vrhovima
•  skupljanje i lepljenje sitnih komadića papira, tkanine, semenki…
•  gužvanje i cepkanje starih novina
•  nizanje perli na kanap, vezivanje čvorova
• ređanje kocki i slagalica
•  zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli
•  mešenje testa li plastelina
• šivenje i veženje plastičnim iglama namenjenim deci
• zavrtanje šrafova
• bockalice (što je dete starije bockalice treba da budu sitnije i rupice manje)

Fina motorika direktno utiče na razvoj govora. Ukoliko nije dobro razvijena, otežan će biti razvoj govora pa će dete kasnije imati problem i sa pisanjem.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

SI pedagog, SI Baby terapeut