RAZVOJ POKRETA – intrauterino

Čulni organi i lokomotorni sistem u prenatalnom periodu počinju da funkcionišu iako još uvek nisu razvijeni u potpunosti, pa primanje draži može da utiče na njihovo sazrevanje. To znači da samo sazrevanje utiče na način funkcionisanja organa.

Pokreti fetusa

Veliki deo motornog razvoja odvija se tokom trudnoće, pripremajući adaptaciju posle rođenja. Fetus je izuzetno aktivan i pre nego što trudnica oseti njegove pokrete.

Već u 5 nedelji intrauterinog života fetus ima razvijen složen repertoar refleksnih aktivnosti. Neophodno je da i pre rođenja dete “vežba”, a to se odvija kroz ponavljanje pokreta u pravilnim sekvencama. Svrha ovih pokreta je pre svega pravilan razvoj kostiju, mišića i tetiva.

Prvi pokreti hvatanja javljaju se kada nastaje ruka, može se reći da je sam rast jedan vid ranog ponašanja pre rođenja i istovremeno preteča kasnijeg ponašanja.

Pokreti fetusa bili su predmet posebne pažnje zato što imaju dijagnostičku vrednost. Kao ekstremni primer, upadljivo smanjenje broja i prestanak pokreta fetusa mogu da utiču različiti činioci (alkohol, duvan, sedativi, stres majke).

U 7 nedelji na ultrazvučnom pregledu se mogu uočiti prvi, još uvek nekoordinisani pokreti, to su više trzaji koje proizvodi kontrakcija određenih mišića trupa i ekstremiteta. Nervne ćelije proizvode impulse koje mišićne ćelije navode na kontrakcije, a mišićna vretena kičmenoj moždini i mozgu, putem senzornih nerava javljaju stanje istegnutosti mišića.

Tako nastaju prve veze između motoričkih i senzornih centara. Vremenom nastaju kompleksniji i koordinisaniji pokreti koji se povezuju u obrasce koji dovode do pokretanja trupa, nogu, ruku i „pokreta disanja“ putem kontrakcija dijafragme i mišića rebara.

Sa 13-14 nedelja prisutni su pokreti savijanja i istezanja, otvaranja i zatvaranja šake, gutanja i disanja. Mehanički stimulansi izazivaju pokrete trzanja i može se demonstrirati sposobnost fetusa da se na njih habituira.

Od 14 nedelje fetus pokazuje “pravo agresivno ponašanje”. Agresivnost se javlja samo ako samog sebe oseća kao identitet ili nešto tome slično i kada postoji ometanje iz spoljašnje sredine. Ovim počinje neka praforma socijalne interakcije.

Sa 15 nedelja fetus sisa prste (palac), što predstavlja sposobnost izvođenja gestova i mimike. U stanju je da se smeje, nabira čelo ili da pravi grimase.

Motorika nerođenom detetu omogućava da impulsima pokreta reaguje na senzorne nadražaje. Ima sposobnost da aktivno krene u potragu za senzornim stimulansima (igra se pupčanom vrpcom).

Skuplja usta ako plodova voda sadrži gorke materije. Može da zeva i da pokazuje izraz lica kao da plače. U ovome vidimo preteču neverbalne komunikacije i pre rođenja.

16 – 20 nedelja mogu se opaziti izolovani delimični pokreti prstiju, stopala, obrva.

26 – 28 nedelja zvučna stimulacija će izazvati pokrete trzanja i rotaciju torza i glave i ubrzanje otkucaja srca.

Svi ti pokreti moraju da se „uvežbaju“ i da se „nauče“ da bi se u mozgu stvorila „mentalna slika“ (reprezent) datok ekstremiteta kao i slika kontrakcije mišića koji upravljaju njime.

Proučavanjem motorike istraživači su uočili četiri tipa pokreta i njihove ciljeve:

  1. Pokreti fetusa zbog promene položaja u materici vezani su za zauzimanje odgovarajućeg položaja u porođaju
  2. Kretanje u vidu guranja predstavlja njegovu saradnju sa majkom u porođaju
  3. Drugi tipovi kretanja vezan za sposobnost preživljavanja posle rođenja kao što je refleks sisanja koji je neophodan za samostalnu ishranu
  4. Druge veštine koje pomažu da se fetus pripremi za život posle porođaja kao što je sisanje i gutanje koje vodi pravom sisanju i gutanju kod odojčeta

Majke koje su rodile više dece znaju da svako dete ima svoj specifičan obrazac kretanja dok je u materici. Fetusi se međusobno mogu veoma razlikovati. Dok snimci pokazuju da se prosečan broj dnevnih pokreta fetusa povećava sa oko 200 u 20 nedelji do maksimalnih 575 u 32 nedelji (da bi u trenutku porođaja došao na prosečnih 282, njihov broj kod pojedinih fetusa može da bude 50 do 956).

Tokom prenatalnog perioda najpre je važan uticaj od strane majke, a zatim spoljašnjeg okruženja. Prvo oseća telesne funkcije majke, njene postupke i ponašanje i tako indirektno doživljava i njenu okolinu. Stav partnera prema trudnoći, majci i detetu koje nosi ima uticaj i na samo dete.

Kada je majka izložena stresu, zbog straha ili preopterećenja može se zapaziti pojačana aktivnost fetusa, dete se tada rita i gura u znak protesta. Ovo upućuje na prvu komunikaciju između majke i deteta.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut

Napiši komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.