GREŠKE KOJE RODITELJI PRAVE U PRVIH ŠEST MESECI BEBINOG ŽIVOTA

Motorni razvoj je genetski određen, odvija se prema prirodnim zakonitostima, ali je istovremeno pod uticajem faktora iz okruženja u kome beba odrasta. To znači da na razvoj deteta utiče sve što mi radimo, igračke koje mu dajemo, način na koji je uređen prostor u kome ono boravi.

Najčešća pitanja i dileme koje roditelji imaju kada se beba rodi:

  • U koji položaj treba da stavimo dete kada je budno?
  • Da li beba treba da bude na stomaku, leđima, ili na strani?
  • Koje igračke treba da kupimo?
  • Kada dete treba staviti da sedi, ili čekati da samo sedne?

Za ishranu i negu bebe, roditelji su uglavnom pripremljeni – jer dobijaju savete od babice, pedijatra, svojih roditelja, prijatelja koji već imaju decu… a mogu mnogo toga da saznaju i iz specijalizovanih časopisa, sajtova kao i od proizvođača hrane i sredstava za negu bebe. Ali, šta treba, ili šta ne treba raditi sa detetom kada je u pitanju njegov motorni razvoj – roditeljima najčešće niko ne govori, ili su informacije često kontradiktorne. Nekada i sami roditelji pogrešno protumače pojedine savete. Recimo, kada im kažu da bebu stavljaju da spava samo u položaju na stranu i na leđa, a nikako na stomak, oni to bukvalno primenjuju – pa bebu, i kada je budna, ne stavljaju u potrbušni položaj.

Beba ne provodi dovoljno vremena u ležećem položaju na stomaku kada je budna

Ovo je najčešća greška u prvim mesecima detetovog života, koja ometa normalan razvoj kretanja.

Položaj na stomaku priprema bebu za puzanje, jer podstiče telo na odizanje. U njemu beba nauči da se odupire, uspravlja, i da krene napred. Održavanjem tog položaja, postepeno uspostavlja ravnotežu. U početku će da se krivi na jednu ili drugu stranu, prevrnuće se ako je ne zadržimo, ali vremenom postaje sve «bolja», stabilnija u ovom položaju. Kasnije, kada zauzme četvoronožni položaj, ostaje čvrsto u njemu, čak i kada guranjem u stranu pokušamo da izvedemo iz ravnoteže.

Ukoliko vaša beba kada je stavite na stomak stalno plače (i pored vaše animacije igračkama, pevanjem, grimasama koje pravite…), ili ako se u prvim mesecima prevrće sa stomaka na leđa – obavestite pedijatra.

Stimulisanje stiskanja pesnica

Sve bebe po rođenju imaju stisnute pesnice – zbog postojećeg refleksa hvatanja. Ako im stavite vaše prste u šake, stisnuće ih jako. Zato nemojte to da radite u prva tri meseca (bez obzira koliko je vama ovo prijatno ili ste videli da je to pedijatar radio na pregledu), kako ne biste potencirali pomenuti refleks hvatanja – koji prirodno treba da se izgubi. Iz istog razloga nikako nemojte ni da bebi da stavljate igračke u ruke.

Naprotiv, bebu treba maziti po nadlanici, kako bismo je stimulisali na otvaranje šake, što ona povremeno spontano i radi. Krajem trećeg meseca, šake treba da  budu otvorene veći deo vremena. Beba se sada igra sa svojim prstima, posmatra ih, stavlja u usta, šake se dodiruju u središnjoj liniji ispred tela.

Ako u ovom uzrastu i dalje ima stisnute pesnice, obratite se lekaru.

Beba nema odgovarajuću zvečku za stimulaciju

Beba uglavnom dobije puno „lepih“, ali nefunkcionalnih stvari. Kako odabrati zvečku za bebu? Igračkama se stimuliše psihomotorni razvoj i olakšava spontano sazrevanje i učenje. Pored vrteški zakačenih za ogradicu kreveca i muzičkih igračaka za uspavljivanje, bebi je u prvim mesecima potrebna zvečka za stimulaciju.

Najpogodnija je «bubamara» u crveno-crnoj, crveno-žutoj ili crno-beloj kombinaciji. U prvom mesecu, beba je prati pogledom dok je pomeramo u stranu do 45 stepeni. Kada nastavimo sa pomeranjem uz zveckanje u drugom i trećem mesecu, beba treba da okrene glavu do 90 stepeni i isprati kretanje zvečke pogledom.

U četvrtom mesecu, kada zvečku u obliku prstena pružimo bebi sa strane, ona će da je uhvati i privuče licu. Staviće i drugu ruku na nju i staviće je u usta. Ovo je za bebu izuzetno kompleksno, zato je važno da joj se da zvečka određenog oblika i pruži na odgovarajući način. Da biste znali koje igračke stimulišu razvoj bebe, potrebno je da poznajete njen motorni razvoj.

Beba se ne okreće sa leđa na stomak

Jedan od strahova koje roditelji imaju je da im dete ne padne sa kreveta. Da bi to sprečili, uglavnom drže bebu u rukama, što nekad bude preterano, jer je ona u tom položaju pasivna.

Kako počinje da se više interesuje za prostor u kome boravi, beba postaje aktivnija. Tako se dešava da se krajem četvrtog meseca, u pokušaju da dođe do igračke, “skotrlja” na stranu. To je period kada je moguće da padne sa kreveta ako je blizu ivice ili stola za povijanje. U narednom mesecu, pokušaji da se okrene biće sve češći, što pokazuje zrelost deteta pa ga, svakako, treba na to podsticati.

Nekada postoje objektivne prepreke, odeće koja sputava kretanje, roditelji stalno drže bebu u rukama, što onemogućava da se beba okrene sa leđa na stomak, a to će negativno da utiče na njen motorni razvoj. Ukoliko ta aktivnost izostane, imaće određenih poteškoća u savladavanju nekih elemenata hoda, jer razvoj kretanja na strani priprema dete za hod.

Prerano postavljanje deteta u sedeći položaj

Komentar ortopeda na ultrazvučnom pregledu kukova sa šest meseci: “Sve je u redu, beba može da sedi“, roditelji najčešće protumače kako dete treba odmah da stave da sedi. Kukovi su u redu, što je dobro, ali to nije jedini preduslov za sedenje. U tom uzrastu, uglavnom beba ne može i ne treba samostalno da sedi.

Ako pažljivo pogledate bebu od pet ili šest meseci dok leži na leđima sa podignutim nogama u vis, videćete da ona, u stvari, sedi (ako sliku zarotirate za 90 stepeni, videćete da zauzima sedeći položaj). Kičmeni stub još uvek ne može da održi pravilan uspravan položaj. Podizanjem nogu, beba jača sve mišiće a najviše trbušne koji će joj kasnije omogućiti stabilan sedeći položaj.

U protivnom, stavljanjem u pasivan sedeći položaj, postavljanjem jastuka oko bebe koji joj omogućavaju da „sedi“ ostaviće trajne posledice na kičmeni stub jer nedovoljno jaki mišići ne mogu da održe njegov pravilan položaj. To je najčešći razlog zbog koga deca imaju loše držanje, pogrbljena leđa, a odrasli bolove u leđima, a ne retko i ozbiljne zdravstvene probleme koji utiču na radnu sposobnost i kvalitet života.

Neka deca mogu da održe sedeći položa sa pravim leđimaj, to čak na prvi pogled izgleda „jako dobro“, ali ako pogledamo pažljivo videćemo da to postižu time što ravnotežu održavaju jako opruženim i raširenim nogama. Ova velika površina oslonca obezbeđuje održavanje sedećeg položaja ali istovremeno onemogućava menjanje položaja, prelazak iz sedećeg u četvoronožni položaj. Ovo su uglavnom deca sa pojačanim tonusom u trupu i nogama i ona provode puno vremena u ovom pasivnom sedećem položaju što se negativno odražava na njihov celoukapan razvoj. Najveći broj ove dece preskače fazu puzanja, što je nenadoknadivo i uglavnom prelaze direkntno u uspravan položaj.

Ako vaša beba ne pokušava da zauzme kosi sedeći položaj ili iz sedećeg ne prelazi u četvoronožni, obavezno se posavetujete sa lekarom ili fizioterapeutom.

Odustajanje od terapije za korigovanje deformiteta

Tri najzastupljenija deformiteta kod beba na rođenju su problemi u razvoju kukova, tortikolis (krivi vrat) i kriva stopala. Neki od njih se vide odmah, neki u prvim mesecima života, retko tek kasnije. Većina roditelja, čim nešto primeti, ili po preporuci pedijatra, odmah ode kod dečijeg ortopeda, fizijatra ili fizioterapeuta, koji će da im preporuče odgovarajuću fizikalnu terapiju.

Nažalost, priličan broj roditelja iz raznih razloga, pod uticajem svojih roditelja, ili prijatelja koji su imali isti ili sličan problem, pod uticajem časopisa, blogova ili saveta lekara kojima deca nisu uža specijalnost, ili iz nekih ličnih razloga, u nekom trenutku prestane sa terapijom. Uglavnom je to uz “argumente” da nema potrebe da se dete više muči, „proći će to samo od sebe… Ispraviće se kad poraste… Nemamo vremena da ga vodimo svakog dana na terapiju… Daleko nam je… To nas puno košta…”.

Svi nedovoljno izlečeni, ili nelečeni deformiteti u manjoj ili većoj meri ostavljaju posledice za čitav život. Na sreću, to lako može da se izbegne. Malo veće angažovanje, u pravo vreme, oslobodiće i vas i dete od mnogo ozbiljnijih problema, do kojih bi kasnije svakako došlo da niste  preduzeli odgovarajuće mere.

Snežana Mianović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut

Napiši komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.