Od momenta kada prohodaju pa do polaska u školu za decu je najprirodnije stanje – kretanje. Usavršavajući hod dete uči da se penje, trči održavajući ravnotežu, istovremeno nosi stvari, baca ih i hvata. Kada savlada senzomotorne veštine pojedinačno, počinje da ih kombinuje, ponavljanjem i usavršavanjem vremenom dete nauči da preskače konopac, da skače u dalj i u vis, da pleše, vozi rolere, pliva, skače u vodu, vozi bicikl.
Read moreDirektan, individualizovan senzorno-integrativan tretman je baziran na pretpostavci da određeno senzorno iskustvo može da vodi ka promenama u ponašanju, što je roditeljima često i najvažnije.
Read morePoremećaj regulacije kod beba i male dece podrazumeva i poseban obrazac ponašanja i teškoće u povezivanju senzornih, senzomotornih procesiranja. Detetove teškoće su u direktnoj vezi sa njegovom sposobnošću da upravlja smirenošću, stanjem pobuđenosti ili emocionalno pozitivnim stanjem. U osnovi su fiziološki, senzorni, motorni, afektivni ili procesi koji se tiču detetove pažnje, a koji remete detetovo ponašanje.
Read moreDuboki pritisak koji se stvara u telu bebe dok je čvrsto drže u rukama ili umotavanje u ćebence, može da pomogne u smirivanju prestimulisane bebe. Jer bebin plač često govori da su njene granice prekoračene.
Read morePrva i najsnažnija potreba bebe je da bude dodirivana i nošena. Novorođenče ne samo što uživa u dodiru, već mu je on i neophodan. Osećaj dodira “kože na kožu” umiruje i opušta, što podstiče duboko disanje i dovodi do bolje snabdevenosti kiseonikom.
Read moreMasaža je jedno od najstarijih i najjednostavnijih terapeutskih sredstava korišćenih u cilju ublažavanja tegoba. Hiljadama godina unazad, ljudi su instinktivno dodirom pomagali sebi ili drugome.
Read moreSve veći broj dece širom sveta ima neki od poremećaja spavanja. Manifestuju se brojnim problemima, pre svega umorom tokom dana i uticajem na njihove grube motoričke sposobnosti. Prevalencija je veća kod dece sa teškoćama u razvoju ali i kod dece tipičnog razvoja koja imaju teškoće senzorne integracije. Istraživanja koja uključuju procenu sna i pronalaženje delotvornih intevencija dovode do poboljšanja kvaliteta života dece i njihovih roditelja.
Read moreDa bi deca naučila da hodaju kao odrasli, neophodno je da dostignu određenu motoričku zrelost, ali i da postoje odgovarajući uslovi u kojima se to odvija. Pre svega, potrebno je prisustvo odraslog i njegova podrška, koja će doprineti detetovom samopouzdanju, ali i osmišljen prostor za njegov celodnevni boravak.
Read moreKako bi se maksimalno iskoristile faze razvoja i učenja, okruženje mora da odgovara razvojnim potrebama deteta. U njemu treba da zadovolji prirodnu potrebu za kretanjem i upoznavanje sveta svim svojim čulima. Takvo okruženje Marija Montesori naziva – pripremljeno okruženje.
Read moreJedna od bioloških potreba deteta od samog rođenja je da stalno uči, ali ne bilo šta već ono što mu je potrebno da nauči da bi se razvijalo. Najvažnije područje učenja sastoji se od toga da informacije koje dobija preko čula iz sopstvenog tela i okruženja, sve bolje prerađuje i povezuje jedne sa drugim.
Read more